Itekako. Ta sićušna bića, koja brojčano nadmašuju ljudske ćelije, našu ishranu i naše zdravlje, imaju ogroman uticaj na hormonski status; slobodno mogu reći da je taj uticaj ključan, posebno kada govorimo o periodu začeća, trudnoće i ranog detinjstva.
Sada ću objasniti šta je u crevnom mikrobiomu ono što može biti poveznica.
Zdravlje creva i crevni mikrobiom, kao i njihova veza sa opštim zdravljem i rizikom od bolesti, danas su sve popularnije teme. Verujem da ste to i sami primetili, ako ni po čemu drugom, onda po porastu proizvoda koji su usmereni na zdravlje creva – prebiotici, probiotici, sinbiotici, kefir, kombuha, kiseli kupus…
Šta je crevni mikrobiom?
To je ekosistem mikroorganizama koji žive u našim crevima, uglavnom u debelom crevu, uključujući bakterije, druge mikrobe, gljivice i protiste. Upravo ova sićušna armija ima ključnu funkciju u našem metabolizmu i varenju, kao i u metabolizmu vitamina i minerala, imunološkom odgovoru, pa čak i raspoloženju. Ravnoteža među ovom armijom u crevima prediktor je zdravog i srećnog mikrobioma. Još uvek se radi na preciznim tehnologijama određivanja sastava crevnog mikrobioma, ali ono što zasigurno znamo jeste da je ishrana jedan od najmoćnijih faktora koji modifikuju crevni mikrobiom.
Ostali modifikatori uključuju:
Upotrebu antibiotika, lekova, genetiku, faktore okoline, stres i faktore ranog detinjstva. Crevni mikrobiom se razvija i potpuno formira do treće godine života. Ključne faze su tokom prenatalnog perioda, porođaja, hranjenja odojčeta i uvođenja čvrste hrane. S obzirom na moj poziv i stavljanje fokusa na tematiku kojom se bavim, izdvojila bih sada prenatalni period i porođaj.
Kolekcija bakterija i drugih mikroba živi na našoj koži, a uključuje i majčinu vaginu. I vaginalni i crevni mikrobiom menjaju se tokom trudnoće i upravo je vaginalni mikrobiom majke izuzetno značajan za razvoj mikrobioma bebe, jer se prenosi tokom vaginalnog porođaja. Na taj način se beba štiti od kolonizacije štetnim mikroorganizmima iz okruženja. Bebe rođene carskim rezom, umesto vaginalnog mikrobioma, primaju mikrobe sa majčine kože, a to je povezano sa odloženim razvojem njihovog crevnog mikrobioma u poređenju sa bebama koje su rođene vaginalno, što se eventualno može povezati sa povećanim rizikom od autoimunih stanja u budućnosti, kao što su DM1, astma, celijakija i alergijski rinitis.
Veza estrogena i crevnog mikrobioma
Kada je armija u crevima složna, raznovrsna i podržavajuće nastrojena, imamo stanje eubioze. Svi su srećni, zadovoljni i svi imaju korist.
Međutim, kada dođe do dominacije određene grupe ili se smanji njihova raznolikost, imamo stanje disbioze.
Svaka ćelija našeg tela ima receptore za estrogen, a ne samo polne ćelije. Jako je važno da hormona imamo tačno koliko treba, jer njihov višak i manjak mogu dovesti do problema, kao što su karcinomi zavisni od estrogena, endometrioza, promene na koži, kostima i kosi. Ovo važi i za testosteron, uostalom kao i za svaki hormon.
Kako bismo eliminisali višak hormona, posebno nakon VTO stimulacije, jako je važno da su nam creva zdrava, da imamo zdravu i uravnoteženu mikrobiotu i očuvan kontinuitet sluznice creva. Ako imamo prepropusnu sluznicu i narušenu mikrobiotu, dešava se da je enzim beta-glukuronidaza preaktivan, jer ga imamo previše, i on će pomoći oslobađanju veće količine estrogena. Taj estrogen će se tada iz krvotoka vraćati nazad u jetru na obradu, jer creva nisu zdrava. Hormon dođe do receptora i daje signal ćeliji, a zatim izlazi napolje. Višak će izaći upravo stolicom, ali ako digestivni sistem nije zdrav… Ako digestivni sistem nije uredan, sigurno imamo višak estrogena, samo je pitanje koliki je taj višak. To je problem kod endometrioze, mioma i PCOS-a. Estrogen, kada odradi svoj posao, prolazi dve faze i dolazi u creva u kompleksu, međutim, ako imamo previše glukuronidaze, ona će taj kompleks raspakovati i estrogen ponovo vraćati u sistem i u jetru, i tako ulazimo u začaran krug. Jetra ponovo estrogen pakuje u kompleks i ponovo sve ide ukrug, posebno ukoliko ishranom ne pomognemo telu da eliminiše ovaj višak.
Važan aspekt rešavanja disbioze su:
- unos vlakana (voća, povrća, celovitih žitarica, mahunarki, semenki, orašastih plodova), osim kada imamo stanja koja ograničavaju unos istih, kao što su SIBO, sindrom iritabilnog kolona, celijakija…
- dovoljna količina tečnosti/vode
- digestivni enzimi, koji pomažu blagovremeno metabolisanje hrane
- prebiotici i probiotici, kao i sinbiotici određenih kombinacija, posebno u toku i nakon terapije antibioticima
- izbegavajte dijete sa visokim sadržajem proteina, masti ili šećera
- redovno unosite fermentisanu hranu: miso, kiseli kupus, kimči, kefir, jogurt bogat probioticima
- imunomodulatori (butirat, laktoferin)
- cink, glutamin, magnezijum
Veoma je važno sakupiti dovoljno informacija o zdravstvenom stanju i napraviti individualan plan.
U prilog vezi creva i hormona, zanimljivo je pomenuti da naši reproduktivni hormoni imaju tendenciju da igraju ulogu u sindromu iritabilnog kolona. Neposredno pre menstrualnog krvarenja, kada je estrogen nizak, postoji tendencija pogoršanja crevnih simptoma i nadimanja, a tokom krvarenja postoji izraženiji bol, koji se sa završetkom krvarenja značajno smanjuje. Reklo bi se da ova veza nipošto nije zanemarljiva.
