Zdrav um, zdrav duh i zdravo telo su baza plodnosti. Kod žene srž plodnosti su zdrav mesečni ciklus i ovulacija, a kod muškarca je to spermatogeneza tj proces sazrevanja spermatozoida. Problem muške neplodnosti je sve učestaliji. Prema nekim podacima, kvalitet ljudske sperme se pogoršao za 50-60% u poslednjih 40-50 godina. Ishrana sa visokim sadržajem masti i gojaznost koja je posledica nezdravog načina života, utiču na strukturu spermatozoida, ali i na razvoj potomaka i njihovo zdravlje u kasnijim fazama života.
KAKO GOJAZNOST UTIČE NA PLODNOST MUŠKARCA?
Kod gojaznih muškaraca primećuje se porast estrogena uz istovremeno smanjenje nivoa testosterona, lutenizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Dakle, povećanje belog masnog tkiva dovodi do povećane konverzije testosterona u estradiol, izraženijeg oksidativnog stresa, učestalije insulinske rezistencije i dijabetes melitusa tipa 2, a sve ovo za posledicu može imati smanjen libido, erektilnu disfunkciju, smanjenu pokretljivost spermatozoida, otežanu oplodnju i u konačnici neplodnost.
MODEL ISHRANE I NUTRIJENTI KOJI POVEĆAVAJU RIZIK OD MUŠKE NEPLODNOSTI
Glavni nutricionistički model zemalja u razvoju i razvijenih zemalja danas je tzv. Zapadna dijeta. Zapadnjačku ishranu karakteriše visok unos životinjskih proteina, zasićenih i transmasnih kiselina i prostih ugljenih hidrata, kao i smanjen unos dijetetskih vlakana i nezasićenih masnih kiselina. Pored navedenog, to je hiperkalorična dijeta koja promoviše inflamaciju, a nutritivno je veoma siromašna. Kada ovakvoj ishrani dodamo upotrebu alkohola, gaziranih i energetskih pića, velike količine kofeina i slatkiša, sedentaran način života sa nedostatkom fizičke aktivnosti, pogoršanje reproduktivnog, ali i opšteg zdravlja muškaraca je neminovno. Studije u oblasti andrologije, reproduktivne medicine i nutricionizma pokazuju da prekomeran unos trans i zasićenih masnih kiselina direktno utiče na proces sazrevanja spermatozoida i lošiji kvalitet sperme. Kao mehanizam se ističe akumulacija trans masnih kiselina u testisima, tj u ćelijskim membranama širom organizma, uključujući i tkivo testisa i same spermatozoide pa usled toga dolazi do promene u sastavu membrane spermatozoida, niže koncentracije, lošije pokretljivosti i morfologije spermatozoida. Glavni izvori štetnih masnih kiselina u ishrani su proizvodi brze hrane, margarini i proizvodi sa hidrogenizovanim uljima, slane i slatke grickalice, industrijska peciva, visokoprerađeni proizvodi od mesa, gotova i polugotova hrana i velike količine crvenog mesa.
MODEL ISHRANE KOJI PODRŽAVA PLODNOST MUŠKARCA
Prema dostupnim podacima, upoređivanjem sastava sperme kod muškaraca uočen je smanjen sadržaj cinka, magnezijuma, kalcijuma, bakra i selena kod muškaraca sa problemom steriliteta u poređenju sa muškarcima normalne fertilnosti. Kod muškaraca sa problemom steriliteta često se uočava i povećan nivo oksidativnog stresa, što dodatno oštećuje spermatozoide. Upravo navedeni minerali deluju delom kroz zaštitu od tog stresa i važno je da ih muškarac ima dovoljno. Cink je ključan za pokretljivost spermatozoida, stabilnost DNK i funkciju prostate, selen je važan za antioksidativni potencijal i normalnu morfologiju, magnezijum učestvuje u energetskom metabolizmu i pokretljivosti, bakar doprinosi radu antioksidativnih enzima, dok kalcijum ima ulogu u signalizaciji spermatozoida.
Međutim, važno je razjasniti da niži nivoi ovih elemenata i oksidativni stres nisu uvek uzrok neplodnosti – često su deo šireg problema koji može uključiti:
• Hormonski disbalans
• Varikokelu
• Infekcije
• Loše životne navike (pušenje, alkohol, nedozvoljene supstance, ishranu)
• Izloženost toksinima i zračenju
U okviru reproduktivne medicine i nutricionizma preporučen model ishrane za poboljšanje plodnosti je prilagođena mediteranska dijeta što podrazumeva:
• Fokus na celovitu hranu (povće, voće, integralne žitarice, mahunarke)
• Redovan unos zdravih masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, masna morska riba, semenke, avokado)
• Dovoljan unos pametno biranih proteina (riba, semenke, živinsko meso domaćeg uzgoja, jaja, mahunarke)
• Unos mikronutrijenata (semenke, meso, jaja, orašasti plodovi, zeleno povrće, bobičasto voće)
• Adekvatnu hidrataciju
Protokoli za unapređenje muške plodnosti često uključuju primenu suplemenata, međutim njihova upotreba treba da bude individualno prilagođena. Ključno je da se suplementacija uvodi na osnovu laboratorijskih analiza i detaljno unete anamneze, kako bi se identifikovali konkretni deficiti i potrebe. Pored toga, važno je da izabrani suplementi budu u visoko bioraspoloživim (najiskoristljivijim) hemijskim oblicima, u adekvatnim dozama, kao i da postoji jasno definisan vremenski okvir u kojem se očekuju efekti promene. Time se povećava efikasnost terapije i smanjuje rizik od nepotrebne ili neadekvatne suplementacije.
Pored pravilne ishrane i ciljane suplementacije, za poboljšanje muške plodnosti od ključnog značaja su i sledeći faktori:
• Održavanje optimalne telesne mase sa akcentom na telesni sastav
• Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta jer poboljšava cirkulaciju i metabolički rad
• Kvalitetan san jer utiče na regulaciju testosterona i reproduktivno zdravlje
• Minimalan unos alkohola ili potpuno isključivanje istog
• Prestanak pušenja jer dokazano smanjuje kvalitet sperme
• Smanjenje izloženosti toksinima (teški metali, plastika, pesticidi)
• Izbegavanje pregrevanja testisa (uska i sintetička odeća, saune, vruće kupke, grejači u sedištu)
• Kontrola stresa. Unapređenje muške plodnosti zahteva sveobuhvatan i individualan pristup, ali i saradnju više zdravstvenih stručnjaka.
Tek kada se usklade životne navike, ishrana, ciljano vođena suplementacija i medikamentozna/hirurška terapija (ukoliko je potrebno), mogu se očekivati održivi i merljivi rezultati.
